Nedeljni ručak na muški način!

Dobrodošli,

Nakon mnogo vremena odlučio sam da ponovo napišem par reči.

Danas ćemo kuvati na "MachoSapiens Balkanikus" način.

Krajnji rezultat treba da bude ovo :

Napomena: pribor za jelo je samo ukras.

Dakle neko mesište pre svega i pivo, a od priloga može šta nađete.. ja sam ulovio krompir, leba i krastavac. Čorba je samo radi estetike.

Kao što svaki dobar Balkanikus zna, pre ručka potrebno je otići u lov. BEZ LOVA NEMA RUČKA! To mogu samo kah.. kah... rmpf... devojke, žene, majke i vegeterijanci !!! pfff...

Pošto znam da će i kah..kah.. rmpf ...pripadnice slabijeg pola ( a i siroma vegeterijanci ) čitati ovo, neću stavljati slike samog lova , da im ne pozli...siroti...

Svaki dobar Balkanikus zna da se u lov ide rano, oko 11-12h, i kad se čovek lepo razbudi i popije kafu i zapali cigaretu ili nekoliko.

Preskačemo sam lov, i vraćamo se u kujnu sa ponosno ulovljenim :
*Pivom od vrhunskog ječma,
*Dve krmenadle od kapitalca,
*Pola leba od prvoklasnog Vojvođanskog žita,
*Krastavcem
*Pavlakom od masirane krave i nekim čorbanjcem iz kese za slikanje.
*Sol, beli luk, biber, vegetu, sirće i ulje svaki Balkanikus ima u šteku, to ne mora da se lovi.

Priprema:

MESO ide prvo... vrlo jednostavno, samo blago sperite travu i krv sa krmenadli, ne mnogo, da se ne izgubi ukus pobede. Nakon toga dovoljno je blago posoliti meso, staviti vrlo malo vegete i bibera, i tako svaku krmenadlu sa obe strane. Meso ostavite malo da upije začine.
Dok meso upija začine, otresite pepeo sa cigare koja vam je u ustima dok pripremate hranu, obrisite ruke o majicu i bacite se na čišćenje krompira.
KROMPIR čistimo najvećim nožem iz arsenala, secite ga na kolutove, tanji se brže peku a deblji sporije, gledajte da budu jednaki (ovo je napomena za vegeterijance, (Balkanikusu je svejedno, mož' da jede i presan).
Krompir ide u tepsiju, neku dublju, malo ulja na njega, soli i vegete, promeša se...? Čime? Rukama naravno...! Nakon toga u rernu na 200 stepeni i peče se po osećaju, dok lepo ne porumeni i dok ne postane mekan, Balkanikus uzima vreo kropir i trpa ga u usta da proveri da li je mekan, a vi ostali možete pomoću viljuške. Hahahahah VILJUŠKA, kako to vegeterijanski zvuči!
Kada ubacite krompir da se peče može i meso lagano na vatru, dovoljan je tiganj od preključe u kom ste pekli neku drugu ugroženu životinjsku vrstu a mrzelo vas je da ga perete ( sve će to vatra da dezinfikuje, bez brige). Vrlo malo vode dodajte, onako od oko pola čaše i OBAVEZNO poklopite!
KRASTAVAC je sledeći na redu. Ponovo uzmite najveći nož iz arsenala, ako je prljav od krompira tu je dobra čista majica na vama da reši problem, oljuštite ga kao da derete bambija ili neku drugu malu slatku živuljku, secite (ovo može samo Balkanikus, ostali mogu da pokušaju) ga hirurški precizno, na milimetar debljine (vegeterijanci guglajte "šubler"). Prstima zahvatite pola pavlake i otresite na krastavce, posolite, ubacite ceo jedan beli luk ( vegeterijancima je dovoljan i jedan češalj) i oko decilitar sirćeta ( vegeterijancima je dovoljno i pola čepa ili još manje), nakon toga potrebno je prstima promešati. Majica za brisanje.

Bacite pogled na meso i krompire, ako je već pri kraju, turite supu da se krčka.
NAPOMENA: uputstva na kesici su ženska propaganda koja služi da bi se Balkanikus zavarao i ispao nesposoban, NE VERUJTE UPUTSTVIMA!
Čorba se kuva po osećaju a ne na dva tri minuta na ovoliko ili onoliko stepani... bljak!

Kako šta bude gotovo rokajte u tanjir i pripremite da lepo izgleda za slikanje, ne želimo da svi misle da smo nesposobni. Kada je slikanje gotovo, umačite krmenadle u pivo i uživajte u božanskom ukusu a ostalo bacite, pobogu ko još jede svo to povrće i travuljinu!

Napomena za mlade i neiskusne Balkanikuse, supa je samo za slikanje!

Prijatno i uživajte.

Avantura, zabava, roman i razonoda

Malo cudan naslov, ali tako bih najlakse mogao opisati svoj novi blog, blog na kome sam poceo da pisem naucno fantasticni roman u delovima. Posto je prvenac, verovatno i nije nesto posebno, ali meni je drag, a imam i par prijatelja kojima se svidelo, mislim, stvarno svidelo. Za prva dva dana sam pokupio 55 poseta sto i nije lose s obzirom da nemam neke izazovne naslove i tagove :)

Blog mozete pogledati ovde

Rec dve o VIZIOshop-u

Ovo bi neki mogli nazvati cistom reklamom... Ali, kada neko kaze reklama, ja se odmah setim banki koje cvetaju u Srbiji i koje ruku na srce u svakoj reklami imaju sitna slova.... Sitna slova mene licno uvek asociraju na neko petljanje, muvanje, zataskavanje i klasicnu otimacinu (pa ko koga, izvin'te na izrazu... zajebe)... Sa VIZIOshop-om imam iskustva vec neko vreme, znamo se vrlo dobro.. I ono sto znam zasigurno, kao sto znam da JA sada pisem ovaj blog, da su im majice vrh kvalitetne i da je stampa profi...Nisu bas od onih najjeftinijih, ali mislim da se svaki dinar isplati. Ja se jos nisam pokajao... Ni jednom....

Zasto ja sada pisem sve ovo...? Ah razlog je vrlo jednostavan, pokusao sam da narucim majicu za sebe i zenu pre neki dan na dva druga sajta u Srbiji koji se bave istim poslom, i tako sam se smorio da sam odustao... Brate, zakomplikovali ga na sajtu... Nazvao da se interesujem, skinuli me s one stvari... Poenta svega je da i pored totalne nemastine u zemlji, gde su svi smoreni zbog toga i gde svakog boli ona stvar za sve druge osim za sebe samog, jos uvek ima ljudi koji se kulturno jave na telefon, objasne ono sto vas interesuje, i na kraju urade ono sto kazu da ce uraditi... 200 kinti jeftinije na drugom mestu??? Ma zajebi... ne isplati se...

Zao mi je sto ovaj moj blog koristim samo da istresem svoje frustracije, nadam se da mi ne zamerate....Ali covek nekad mora da otvori ventil....

Pa, cao.. do sledeceg pisanja...

Klub "Reka" Subotica

Petak trinaesti, neki bi rekli da je to jedan od onih dana kada ne treba izlaziti iz kuce, ali da smo ih poslusali grdno bi se prevarili...

Sta se desavalo, i otkud ovakav pocetak posta?

Subotica, petak trinaesti, klub "Reka", 22:00h i novi jos uvek prilicno nepoznat bend. Sve sto je bilo potrebno za izuzetno dobro vece. Klub "Reka" koji se nalazi u jednosmernoj ulici koja iz Matka Vukovica vodi na gimnaziju je bio domacin bendu koji jos uvek nema ime iako ih mi koji ih poznajemo licno (ili neke od njih) zovemo "Machori", klub je veoma lepo sredjen, unutra je prijatna atmosfera i stvarno smo se osecali kao kod kuce. Sve pohvale za ambijent.

Bend (za sada cemo ih zvati Machori, barem dok ne smisle neko drugo ime) nam je pruzio odlicnu zabavu, muzika je bila fenomenalna, svirao se stari YU rock i neke novije pesme. Iskreno, kada idete na prvu svirku benda koji je tek od nedavno javno aktivan ne ocekujete da cujete fenomenalne vokalne mogucnosti pevaca i izvanrednu izvedbu svih pesama sa repertoara kao ni muziku koja nas je drzala hipnotisanima. Iako je klub relativno mali, bend nije bio preglasan, prilagodili su se slusaocima i odradili posao veoma profesionalno.

Sve u svemu jedno odlicno provedeno vece u odlicnom klubu sa odlicnom muzikom.

Knjige koje citam u zadnje vreme..

Stvarno volim da citam knjige, i rado to cinim kad god mi se ukaze prilika, medjutim sa razvojem i napretkom racunara i racunarskih igrica postao sam prilicno "razmazen" i ulenjio sam se u pogledu citanja knjiga.

Pre neki dan, supruga koja inace isto toliko voli da cita, mi je ukratko prepricala neku knjigu koju je zavrsila taj dan, i mene je nekako ponelo to njeno ushicenje da se prisetim knjiga i pisaca koje sam ranije citao sa odusevljenjem.

Sklopom okolnosti sam se nasao u biblioteci praveci joj drustvo dok je vracala svoje knjige i uzimala druge. Pozeleo sam da pregledam sta imaju od knjiga i zanra koji ja volim da citam, pa sam pogledom preleteo policu sa fantastikom i u paznju mi je privukla jedna knjiga zbog slike na koricama (znam, znam... ne sudi knjigu po koricama- ali nisam se pokajao)...

Na slici je bio nacrtan neki predmet slican kompasu i to me je podestilo na film "Zlatni kompas" koji sam gledao i koji se zavrsio kao da nije zavrsen, odnosno kao da se ocekuje nastavak, ali taj nastavak nije izasao vec godinama. Crv sumnje je proradio u meni i uzeo sam je u ruke, pogledao kratak sadrzaj ("trejler".. hehe ) na poledjini i zakljucio da sam imao dobar predosecaj.

Knjiga se zove Severna Svetlost a film snimljen po njoj zove se Zlatni Kompas. Knjiga i pisac su pokupili mnoge nagrade ali se takodje podigla velika prasina oko njih, koja se prostire sve do zvanicne Crkve, koja je knjigu navodno ( jos nisam istrazio sve do detalja) proglasila neprimerenom i ateistickom.

Meni licno se (za sada sam procitao dve od tri knjige, cekam sledecu radnu nedelju da odem i uzmem trecu knjigu) knjige svidjaju, kao i nacin pisanja, i nemam problema sa tim sto je knjiga zaista pomalo ateisticka i anti-hriscanska.

Zasto? Pa vrlo je jednostavno zapravo... Moja vera, da, ja verujem u boga (koliko god da to nije IN) se zasniva na veri a ne na dokazima i ne vidim kako jedna knjiga moze da "dokaze" bilo sta sto ce mi poljuljati veru... To je plod necije maste, fantastika... da to se isto moze reci i za veru.. Dakle, ravnopravno je i samo je na meni da odlucim u koje cu da verujem. Posto sam (tako smatram) sposoban da odlucim sam svojom glavom, ne vidim opasnost i razlog za dizanje tolike buke oko toga. Mada mogu da razumem ponasanje imajuci u vidu kako se institucija crkve ponasala u prethodnim vremenima, kad su spaljivali vestice, ubijali citave nacije radi sirenja bozije reci.. Mogu da razumem ali ne smatram ispravnim.

Sve je to zona o kojoj moze da se raspravlja u nedogled... Zasto? Pa zato sto ni jedna ni druga strana nemaju prave dokaze onoga sto propovedaju i svaka se bori na svoj nacin da zadrzi ono malo ljudi koji veruju u njihov rezon...

Isto tako verujem u vanzemaljce ( inteligentan oblik zivota pored nas u svemiru) iako za to nisam video niti jedan jedini oblik dokaza, iako je to protivno crkvenim verovanjima a verujem u boga...

Glupost? Mislim da nije...Svemir je ogroman, proteze se nekih 13,7 milijardi svetlosnih godina (koliko sam uspeo da saznam na googlu) a to je stvarno veliko (1 svetlosna godina je mera za daljinu- odnosno daljina koju svetlost predje za jednu godinu, a ako znamo da svetlost putuje brzinom od priblizno 300.000 Km/h, nije tesko izracunati koliko je to veliko u kilometrima ali bi dobili cifru koju ne bi umeli da izgovorimo a jos manje da zamislimo)

Podatak: Obim zemaljske kugle je oko 40.000 km, dakle svetlost moze da obidje nekoliko puta oko nase zemlje za jednu sekundu, dok nama treba autom nekoliko sati do najblizeg mora kad idemo na letovanje...Pa sad pokusajte da zamislite koliko daleko je svetlost stigla za 13 milijardi godina.. hehehe.. ne mozete, niko ne moze...A i to je samo podatak astronoma direktno povezan za napredak tehnologije, odnosno kvaliteta teleskopa kojima raspolazemo, tako da ta informacija nije konacna.

Imajuci to u vidu, matematicki izrazeno, sanse da se zivot desio samo na Zemlji je izuzetno mala. Naravno nema nikakvih dokaza za to osim matematike, kao ni za suprotno misljenje. Da li se ovo kosi sa mojim veovanjem u boga? Da, ali samo sa zvanicnim ucenjem Crkve, da je Bog stvorio Zemlju, pa Adama i Evu... Biblija je puna metafora, i ja sam ubedjen da je Bog kao Bog ustvari usadio u svako zivo bice iskru zivota i u svaki zivi organizam zelju za borbom da taj zivot odrzi i zadrzi. Zato zivot buja na Zemlji na mestim na kojima zdravim razumom nikad ne bi ocekivali da postoji zivot. Ali zivot postoji, svugde, na velikim okeanskim dubinama gde nema svetlosti ni toliko kiseonika, u vulkanima gde su temperature veoma visoke, u sredinama koje su za coveka smrtonosne (NASA je otkrila zivot u jezeru koje je zasiceno arsenikom)... Ta iskra zelje za zivotom, to je Bog po meni i tvrditi da Bog ne postoji je isto sto i tvrditi da ne postoji zivot na planeti Zemlji, tvrditi da mi nismo zivi i tvrditi da niko od nas ne bi grcevito pokusavao da ostane ziv ako bi se nasao u zivotnoj opasnosti (pravi apsurd). I tom logikom se povodim kada tvrdim da postoji zivot van planete Zemlje. Zato ni jedna knjiga ne moze da mi kaze da bog ne postoji. Zato mislim da je glupavo dizati buku i prasinu oko jedne knjige koja je odlicna i zanimljiva (meni)...

Sad sam udavio poprilicno sa pisanjem, prestacu iako bih mogao da pisem jos mnogo jer sam se prilicno "popalio" na ovu temu.

Pozdrav do sledeceg udavljivanja...

Zabava

Evo posle nekoliko dana da napisem koju rec... Imao sam blokadu, proveo sam nedelju dana bez trunke inspiracije i, pravo da vam kazem, bez zelje za pisanjem.... Ali eto, uvek ima nesto sto me vrati nazad...

Pronasao sam jednu divnu zabavu, razonodu... Pre nekog vremena drugar Milos me je upoznao sa jednom drustvenom igrom koja se zove Pictionary ili tako nekako.. Pantomima ali crtanjem...

Posto trenutno nema da se kupi kod nas a ja sam jako zeleo da je imam, muka me naterala na net.. I pronadjoh je na netu... Nije ista igra, cak ni slicna, ali je fabula identicna... Evo zabavljam se vec dva dana tom igricom... Probajte i uzivajte ako vam se svidi...

IGRA

Nedeljno popodne

Vrtim ovih dana blogove, citam i razmisljam se... Svi, moram reci MI, pisemo neke crne teme, kukamo kako nema srece, nade ni buducnosti... Ali sam siguran da nam svima prija nedeljno popodne, kada mozemo da se opustimo i uzivamo do mile volje (osim onih koji moraju da rade).

Budjenje- neobavezno, kad bude bice.... Jutarnja kafica- zena skuvala, a ja je srchem jos onako krmeljav i oteknut od spavanja.... lagano budjenje, umivanje, pranje zubova... Sve je usporeno, danas nema takmicenja sa samim sobom, nedelja je, laganica...

Rucak se krchka, zena vrednija od mene... stan mirise sto na klopu sto na opustenciju, ne znam da li ste primetili i vazduh nedeljom drugacije mirise, sve se menja, barem kod mene, od metabolizma pa do ponasanja...

I onda stize to famozno nedeljno popodne koje ne bih menjao ni za sta na svetu... Plandovanje 100 na sat... Pun stomak, varim jos... tv nesto mrmlja ali kao da ga ni ne cujem... Nakon napornih pet radnih dana i subote koja proleti nedelja mi dodje kao melem na ranu...

Nedeljom zaboravim sve sto sam kukao na blogu prethodnih pet dana, nedeljom zaboravim da je sutra ponedeljak i da sve krece iz pocetka... nedeljom zaboravim na obaveze, ovo je dan za mene i ono sto meni prija...

Nema ovakve nedelje nigde u svetu, ovakva nedelja je samo ovde kod nas.... Nedelja prosarana mirisom jutarnje kafice, domace supice, i kuliranja popodne.... Nedeljno popodne me uvek vraca u neka bolja i lepsa vremena kad sam imao manje briga i kad su drugi brinuli o meni...

Volim nedeljno popodne i da se ja pitam jednom godisnje bi se slavio taj predivni osecaj nedeljnog popodneva... U subotu naravno, da se ne pokvari nedeljno popodne na slavlje :)

Da li bi vi prodali svoju ljubav i svoje ideale?

Imam drugara jednog koji svira bubnjeve, njemu je to zivot, ljubav, pokretac u zivotu... On to voli i on za to zivi...

Cesto ukrstimo rogove oko nekih tema, imamo prilicno razlicite poglede na svet, a nekad cisto da razbijemo monotoniju ukrstimo rogove i oko tema oko kojih se potpuno slazemo... I tako neki dan slusamo radio na poslu i pitam ja njega da li bi bio u stanju da citav zivot svira sa bendom koji je poznat, znaci slava i pare, ali da u tom bendu bubanj nije dovoljno zastupljen, odnosno ima poznatih bendova koji ne posvecuju dovoljno paznje tome i njihove pesme su prilicno jednolicne sto se tice ritma odnosno bubnjeva. Pitao sam ga da li bi bio u stanju da "proda" svoju ljubav... u ovom slucaju je to sviranje bubnjeva-nista vise ili manje od toga...

Njegov odgovor me je pomalo razocarao... Ali onda sam se malo dublje zagledao u sebe i onako samokriticki i objektivno koliko god je to moguce pokusao da dam sam sebi odgovor sebi na to pitanje...

Voleo bih da mogu da se busam sakom u prsa i kazem da nikad ne bih prodao svoju ljubav ni izdao svoje ideale... Ali da budem iskren, ne smem to da kazem... Ne znam i ne smem da tvrdim nista... 

Beskrajno je siroka granica koja razdvaja zelje od mogucnosti i siva je to zona.. Niko ne zna sta sve tamo chuchi i ceka da vam skoci "zavrat"... Krivo mi je sto je to tako, i jako bih voleo da je drugacije.. Da mogu da tvrdim da ne postoji nista na svetu zbog cega bih izdao svoje ideale i ostao cvrst u svojim uverenjima...

Malo me je rastuzilo sve ovo... 

Posao u inostranstvu i dilema koja ide uz to....

Sto kaze gdja Mahlat , da odem ili da ostanem u drugom stanju... Nisam siguran na sta je ona tacno mislila... Ali ja to vidim ovako, da odem i pokusam da promenim zivot ili da ostanem ovde gde me, da izvine ovo dete, sve jebe u zdrav mozak...

Recimo da dobijete poslovnu ponudu, dovoljno dobru da o njoj razmisljate, ali da je posao u drugoj drzavi, impulsivno cete odgovoriti "ma sutra bi se spakovao i otisao", nazalost nije bas sve tako jednostavno i to shvatate par minuta kasnije...

Izmedju ostalog shvatite da i u drugoj drzavi nije bas samo med i mleko, i oni tamo moraju da zarade za zivot, nema sedis i pare padaju sa neba. Ali hajd da uzmemo kao konstantu da vi volite da radite i da ste spremni da radite naporno kao "zapadnjaci" koji su odgajani tako.

Shvatite, narocito ako gazite tridesetu ili vise, da sve sto ste radili i sve za sta ste se borili ostavljate iza sebe... (mada ako je vec doslo do toga da zelite da odete onda verovatno ne ostavljate iza sebe nista mnogo vazno, veliko i neoprostivo), no svejedno, ni onda nije bas lako preci preko toga.

Pa onda pomislite "i, kad odem sta onda?", osim ako nemate bas mnogo srece pa se vas buduci poslodavac pobrine za to, morate obezbediti smestaj, hranu i ostale sitnice dok ne "legne" prva plata... Nov grad, nova drzava da budem precizniji, drugaciji zakoni, drugacije navike, drugacija pravila, nema vise ne radis nista, zaradis 10.000 din potrosis 25.000 din odakle ti onih 15.000 din nemas pojma...

Ali recimo da smo sve resili sa sobom, koliko je pametno ustvari otici negde u strani svet? Po mom misljenju....  vrlo pametno... Trideset godina zivim u Srbiji, u Subotici i za ovih trideset godina niti jednom se nije desilo da su stvari posle na bolje, pa nekako poucen tim iskustvom pocinjem da sumnjam da ce ikad i krenuti na bolje. Znam ja da ni "preko" nije savrseno, ali znam da je bolje, znam da su neke fundamentalne stvari resene koje kod nas jos nisu i ko zna kad ce biti...

Znam da cu moci da zaradim dovoljno da mogu da priustim meni i mojoj zeni vise od pukog prezivljavanja i sastavljanja kraja sa krajem. Nadam se da cu moci da obezbedim barem nekakvu buducnost jer ne zelim da prihvatim da je ovo maksimum koji sam ja zasluzio u zivotu bez obzira koliko se trudio i pokusavao. 

Jednostavno odbijam da prihvatim da je u redu da me rodjena drzava reketira sa tv pretplatama, porezima na mobilne i sa jos milion drugih gluposti... HEJ! moja rodjena drzava se ponasa kao da mi zeli zlo i kao da joj nisam ni malo vazan... Pa onda recite mi, zasto bi takva drzava meni bila vazna??? ZASTO? Cemu da se mlad bracni par kao, nas dvoje recimo, nada u zivotu?? CEMU? Da se nadamo da cemo kupiti svoj stan? Hahaha ni u ludilu.. Da se nadamo da cemo imati dovoljno da prehranimo decu i da ih skolujemo? Da, mozemo samo da se nadamo!

Gledam druge bracne parove u prodavnicama sa decom pa kad na kasi otac ili majka kazu detetu da ne mogu da mu kupe slatkis, srce mi se stegne od same pomisli da cu ja jednom morati to da kazem svom detetu... NECU!!! NE ZELIM DA TO PRIHVATIM KAO STVARNOST!!!

Da li je pametno otici odavde? Da! Otici sto dalje! 

Nemojte me pogresno razumeti...Ja ne bih nikad otisao iz ove drzave...Subotica je moj grad i ja volim ziveti ovde... Ali kada sa jedne strane imate cistu egzistenciju a sa druge strane ljubav prema gradu i mestu u kom zivite, tu nema sta da se razmislja ustvari. Da su stvari drugacije, da mladi bracni parovi mogu da zarade sebi dovoljno novca da mogu da obezbede normalan zivot sebi i svojoj deci, da drzava ne uzima harac na sve i svasta, da su zakoni jednaki za sve i tacka, a ne... za neke malo jednakijijijiji... Sve bi bilo drugacije.

Ovako... videcemo....

Software vs. Hardware

Hardver dobija bitke cesto... softver mesecima nije dovoljno jak da nadjaca hardver.. Ali, kraj je svima jasan, softver uvek dobije rat...

Klasican primer, onako, bas skolski, mi se desio pre neki dan... Ponosan sam vlasnik "jake" masine, i u zadnje dve godine ni jedan softver nije mogao ni da pridje mom racunaru... podnosio je junacki sve sto sam bacao na njega...Bez graske znoja... Eeee, dosao je kraj... 

Tamo neko je odlucio da je vreme da se poboljsa prodaja hardvera i naredio programerima da prave igrice prilicno zahtevnije, sa uzasnom optimizacijom, kako nase "dobre" graficke kartice ne bi vise bile dovoljno dobre.... Moj hardware je izgubio rat!

I sada sam prinudjen da kupim novi hardver, konkretno graficku karticu jer stara ne moze vise da gura maksimum a ono sto moze ne lici ni na sta vise... Recimo na primer, igra Battlefield-Bad Company.. ima prelepu grafiku, igrati je ne razlikuje se mnogo od gledanja filma... Isto tako i igra Call of Duty Modern Warfare 2.... Prelepa grafika, realna fizika u igrici... takodje lici vise na film sa pravim glumcima nego na kompjuterski generisanu grafiku...

Dok poslednji krik igracke industrije nije sve unistio... Call of Duty - Black Ops... nema vise max performance, nema vise film ovo ono... sada ono sto mogu da "guram" izgleda kao da je izaslo pre 10 godina, kockasto i uzasno... Previse ocigledna namera softverasa koji su pod jakim sponzorskim uticajem hardverasa...

Ostaje mi samo da se odlucim, da li cu igrati neke starije ne toliko zahtevne igre ili cu pokleknuti i isprazniti kasicu prasicu...

Ovo sigurno nije tema koja ce zainteresovati mnoge od vas ali sam morao da izrazim svoje nezadovoljstvo....

Novi Zakon o Pusenju

Necu voditi debatu o tome da li je to pametno ili nije, jer jeste... Pusenje jeste stetno i tu nema rasprave.... Mene nerviraju ljudi, uglavnom su to nepusaci koji se JAKO raduju novom zakonu i koji su ubedjeni da sada vise nece biti bolesti i da su reseni svi zdravstveni problemi, ali cak ni to ne bi bilo toliko strasno da nemaju onaj glupavi izraz na licu, i podsmeh u ocima jer je pusenje zabranjeno...

Eto, nepusaci, izborili ste se za svoja prava, SPASILI STE SVET!!!  Ne bas....! Ostalo vam je jos samo da:

-Sprecite secu suma i prasuma (znate, kiseonik, ozon i ostale gluposti)

-Naterate vlast da ulozi pare u precistace voda (zapitajte se samo sta pijete, kamenac, teski metali i ostale nevazne stvari)

-Prestanete da vozite automobile (mada ko jos danas veruje naucnicima da izduvni gasovi automobila imaju kancerogene supstance KOJE SVI UDISEMO i da uticu na slabljenje ozona pa UV zraci sa sunca prze nasu kozu-takodje kancerogeno)

-Prestanete da koristite plastiku, najlon i ostale preradjevine od nafte (potrebno je mnooogooo mnooogooo godina da se sve to razgradi a za to vreme nam je planeta korak blize unistenju)

-Naterate poljoprivrednike da ne koriste pesticide i druge otrove (nasuprot uverenju, stetni su i za ljude i daleko su od toga da su zdravi)

-Naterate drzavu da zabrani, fosilna i cvrsta goriva za daljinsko grejanje i proizvodnju el. energije (isto vezano za taj bezvezni ozon)

-Prestanete da koristite dezodoranse, deterdzente i jutros slusam na vestima SAMPONE za kosu (navodno svi oni sadrze kancerogene supstance u svojim penusavim jedinjenjima a dezodoransi unistavaju ozon)

-Pa onda da naterate zakonodavce da zabrane alkohol (a ako neko pozeli da me ubedi da alkohol nije stetan za okolinu nego samo za pojedinca, pitacu vas koliko je ljudi umrlo i poginulo zbog pijanih vozaca... koliko zena i dece je bilo zlostavljano od strane pijanih muzeva.. koliko puta ste u toku vecernjeg izlaska videli tucu pijanih momaka i devojaka)

Da nabrajam dalje?... Necu, nema svrhe... Dovoljno inteligentnim ljudima nema potrebe nabrajati a onim drugima ne vredi...

A vi zakonodavci.. ako mislite da ste nekome zamazali oci... "kao, vi nesto radite, donosite zakone, zaradjujete svoju preveliku platu" , ne zavaravajte se... Osnovni zakoni koji cine jednu drzavu su vam prepuni rupa... A mnogi drugi mnogo vazniji zakoni od ovog za pusenje sede i cekaju da se neko smiluje... a nece se niko smilovati jer ste i sami kriminalci i donosite zakone koji vama odgovaraju a obicnim ljudima uvaljujete debilne zakone...

Mentalna disciplina

Resih da ostavim pusenje, jer me je pre tri dana, tacnije  u petak uvece, nesto opasno preseklo po grudima i zigalo po plucima... Sto zbog straha, sto zbog prsta na celu i recenice "dobro, majku mu, jel ti to treba u zivotu?!" resih da zavrsim tu epizodu ....

Nije bas da jako zelim, volim ja da zapalim, narocito posle jela ili uz kafu.. uzivam u tome.. a malo je stvari u kojima uzivam zadnjih par godina....No, eto ipak resih...

Mislio sam da ce biti mnogo gore nego sto jeste... mozda jer je jos uvek pocetak... mozda nece ni biti gore-daj boze... Nemam fizicke probleme i hajde ja cu to nazvati fizickom zavisnoscu... Problem je mentalni....Za ova dva i po dana sam se jedno 15 puta posvadjao sam sa sobom.. hehehe...

Jedan deo mene pokusava da ubedi drugi deo mene da mi je cigareta potrebna svim raspolozivim sredstvima... hehehe... cak mi je bilo smesno u jednom momentu kojim se sredstvima moje drugo ja koristilo...Od nagovaranja do preuzimanja mojeg prvog ja kao taoca... Pa sam u jednom momentu imao osecaj da je sve ovo glupost i zasto sam se uopste latio ovog coravog posla... A onda videh prevaru :) Mudar ovaj drugo ja... :) mudar bogami....

Na kraju sve se svelo na igru zivaca... posto nemam fizicku zavisnost, nista me ne boli, ne tresem se, ne znojim se samo jako zelim da zapalim i to je sve, sve se svelo na nadmudrivanje... To je bar lako, valjda sam ja pametniji od mene :)  Dakle sad ozbiljno, kod mene je problem samo psihicki i ako uspem da budem trdoglaviji od sebe i uporniji nego moje drugo ja.. pobedicu... 

Licem u lice....

Sta raditi u najgoroj mogucoj situaciji... Licem u lice sa vanzemaljcem!

Hajde necemo se sluziti sablonima i plagijatima...

Zamislite sledecu scenu....

Noc... Prazan dug put... suma oko vas... (zvuci potpuno nepoznato jel?)... Vi hodate.. A onda odjednom zacujete neki prigusen zvuk... Neko zujanje... Pa zatim vidite onako, neko svetlo, onako zeleno kao duga i preliva se... pa zatim osetite kako ste laksi od vazduha, kako lebdite... osetite da se osecate kao polupijani... 

To je prva faza...

Druga faza... je kada osetite po licu jarko svetlo i ostar bol u predelu donjeg dela ledja.. Ne panicite.. to je samo sonda u vasoj guzi... nista strasno....idemo dalje....

Treca faza...stojite licem u lice sa vanzemaljcem...Najvaznije je ostvariti neku komunikaciju... Recenice tipa :"znaci,brate imas jajastu glavu!" zadrzite za sebe....previse je intimno i ne znate da li ce se to nasem novom prijatelju svideti ili nece... i problem je sto u oba slucaja mozete opet da osetite ostar bol u donjem delu ledja...

Pokusajte da delujete inteligentno i zainteresovano... recimo uperite lagano prstom u nebo, i postavite telo u polozaj u kom najvise lici na znak upita (upitnik za neupucene)... to ce otvoriti mnoge nove teme o kojima mozete razgovarati... Ili recimo pokazite da ste kao bice dostigli odredjeni nivo znanja... Recimo gravitacija.. ona je zajednicka za sve u svim delovima svemira...

Setite se gospodina Njutna.. njemu je jabuka pala na glavu... odlican primer.. ako imate jabuku slobodno je ispustite sebi na glavu i onda pogledajte dosljaka u oci, i ocnom gestikulacijom zahtevajte priznanje vase inteligencije...

To su neke univerzalne teme... Mozda najvaznije sto mozete da uradite je da pokusate da procenite da li je nas dosljak muskog ili zenskog pola... Pokusajte to sa jednim vrlo lakim testom.. udarite ga lagano u rame.. ako je musko uzvratice vam i nasmejace se.. dalje je lako... ako je zensko.. jbg sonda...

Izbegavajte koliko god je moguce upoznavanje, tipa busati se u prsa i vikati svoje ime a onda pokazivati rukom na dosljaka... ne postoji nacin ni da pretpostavimo kako nas dosljak to moze protumaciti... mozete biti dezintegrisani....

Kao poslednji cin preporucujem da dosljaka ponudite zestokim alkoholnim picem... To je sigurna varijanta i u slucaju da mu prija i u slucaju da mu ne prija... Ako mu bude prijalo imacete novog najboljeg prijatelja (svemirsko pivo-muskarci znaju zasto!) a ako ne bude prijalo nas dosljak ce verovatno biti pijan pa cete biti u prilici da smugnete i sacuvate guzu...

Toliko za ovo javljanje... Nek sila bude s vama....

Kolumna Jelene Karleuse u Kuriru...

Boze dragi! Ne zelim reci nista pogrdno ali kakav stav, kakve reci... Kakvo samopouzdanje u te zene...! Vrh! hehehehehe.... Ne, necu reci kakve gluposti... to ostavljam vama da pisete... 

Odusevilo me je kako govori o svojim "novim kolegama" novinarima... Kao oni nemaju pojma, a ona im je pokazala kako se pisu kolumne...hahahah....To bi bilo kao da njena izdavacka kuca pozove nekog novinara da nauci profesionalne pevace kako se peva... hahaha... smesno... ponekad i onako, tuznjikavo...

Ali za Kurir, skidam kapu... dobar marketinski trik... kolumnu je citao i ko je voli i ko je ne voli... upalilo im je...

Za one koji ne znaju o cemu pricam evo link ka Kuriru i njenoj kolumni .

Samo cu jos jednom reci BOZE DRAGI.....!

Twilight saga ili sta vec...

Nemam obicaj da pisem cesto a kamoli dva posta dnevno al sam ovo morao da napisem...

Odgledao sam juce sva tri dela... i sve sto imam da kazem je :"bezveze", a da ne bih nikoga vredjao napisacu samo pljuv... pljuv... pljuv...

Riba je psihopata i opsesivno posesivna pala_s_litice_na_vugla.. a on ima problema sa vezivanjem (u ljubavi) i nije bas bistar, ima 109 godina i nije za to vreme skontao kako se koristi cesalj?  WTF?!?

Ali ona me je posebno iznervirala... poljubi me, a ne , bolje me ugrizi... ustvari ajd da se sexamo... al prvo me ugrizi.. znas, mi zauvek... ja te jako volim... pa se baci s litice.. pa opet ugrizi me, al me pre toga poljubi dok me sexas... a bre zenska glavo oladi malo.. pusti coveka da dise!!!! Sve i da oce da se veze za takvu ko sto si ti, siguran sam da si ga zbunila....pa ne zna kojim redom da to uradi...

Ah da... vampir opaki a svetluca na suncu.... daaaaaaj!!!! Kako boring i gliter, wolim te... i ta pip piiip...umesto da cvrchi, shishti, da nabubri od sunca i da mu nije dobro on svetluca kao disco ball.... 

O vukodlacima ne zelim... toliko je bljak da ne zasluzuje da pisem o tome...

Cujem da ima i cetvrti deo... jedva cekam da izadje....

Razmisljam ja tako....

Malo o egsistenciji, malo o boljem zivotu, o nekim lepim vremenima koja nikako da stignu... 

Razmisljam i shvatim da je to sve sto mogu... Da razmisljam i sanjarim... Zapitam se kad ce biti bolje, hoce li ikad biti bolje...Ne verujem... Mislim da nam je drzava u kurcu, oprostite na izrazu ali nisam mogao da nadjem blazi... 

Znam da bi se mnoge stvari trebale promeniti, to vise nije pitanje... Mnogo toga ne stima... To je svima jasno, to svi znaju... Pitanje je kako promeniti stvari? Kako uciniti da bude neke razlike?  Kako promeniti stvari da plate ne kasne po 2 meseca? Kako promeniti stvari da frizider ne bude iz meseca u mesec polu prazan? Kako naterati stvari da se okrenu tako da ne moram razmisljati da li cu iz meseca u mesec imati da platim kiriju da zena i ja ne ostanemo na ulici, i da umesto toga otplacujem kredit za svoj stan (zelim da naglasim ono "otplacujem" a ne da ispadne "razmisljam kako da otplatim")... O automobilu se ne usudjujem ni pricati, jer ako pristedim i stegnem kajis jos malo (ne znam da li da se odreknem hleba ili margarina) mozda bih mogao za par meseci da priustim sebi peglicu koja nije ni za onu stvar... Za registraciju ne bih imao, tako da bih morao kupiti neku vec registrovanu... Znate ona varijanta "disposable-single use".... 

Nemojte mi reci glasanjem i ta sranja (opet ti izrazi vulgarni), muzicari se menjaju ali muzika ostaje ista nazalost.... Kako preziveti dok se promene ne dese? KAKO?

Voleo bih da mogu da se spakujem i odem negde gde cu moci da zivim kao covek jer sam vredan i dobro radim... Gde cu moci sa mojih deset prstiju da zaradim dovoljno za zenu i mene... Samo ni to nije bas tako lako.... Kome mi jos trebamo? Koja drzava je dovoljno blesava da nas primi? Gde otici kad nemas nigde nikoga ko da te podrzi dok ne shvatis na koju stranu kompas gleda?

I tako.. razmisljam ja, i shvatim da dok sam razmisljao i pisao ovo, prodje meni jos pola sata onako tiho, necujno... I to je nesto...! Jos mnogo puta ovako i mozda docekam neke promene... Mozda  jednom zavrsim post i shvatim da sam propustio promene i da sam osvanuo u nekom novom boljem svetu...

Hahahahahahahahaha!!!!!!!!!  Da, naravno!!

Ajd zdravo....

Srbija zemlja snova!!!

Skoro svi zivimo nocnu moru i sanjamo o boljim vremenima......

Brzo ucenje 2

Kisa pada, vreme je sumorno i setih se ranih skolskih dana... Setih se osnovne skole... Mog nastavnika srpskog jezika...Uh, imao je cudne tehnike da nas natera da naucimo ono sto je zeleo... Uvek je nalazio neki izgovor da nas kazni da ucimo na pamet neku pesmicu ili nesto drugo.. Da, ja sam to shvatao kao kaznu ali nesvesno sam napredovao i poboljsavao svoj kapacitet za pamcenje.

Taj nastavnik mi je predavao od petog do osmog razreda osnovne skole, i otprilike pred kraj osmog razreda, smem reci prilicno samouvereno da sam znao pola narodne knjizevnosti napamet... Nisam ni ja bio cvecka... Nije on mene mrzeo :) hehehe...

Poenta svega je bila u tome, a to sam tek kasnije shvatio, da je on mene naterao da razvijem "sposobnost" brzog pamcenja... O cemu se radi? Pa kada naucite toliko narodnih pesama napamet i kada vas neko 4 godine mentalno "zlostavlja" vas mozak se prilagodi... Ja sam tada bio u stanju da procitam strip i da znam da ponovim od prve do zadnje reci ceo strip nakon samo jednog citanja... Ili bilo koji drugi tekst... Bilo mi je dovoljno samo jednom da procitam...

Ucenje? Nakon toga? Pffff, decija igra... mogao sam da zapamtim po tri lekcije od reci do reci za jedan dan... Da li mi se isplatilo? Nije! Zamrzeo sam skolu i ucenje... U srednjoj sam bio trojkas... Pipnuo knjigu nisam tokom srednje skole... Znao sam samo ono sto su nam pricali na casu..

Da li je to efektan nacin za ucenje? DA!

Da li je to dobar nacin, onaj "pravi"? Ne znam.... da li ste mazohista?

Dodatak...tek sada shvatam koliko je mocna izreka " ja sam sinko zaboravio vise nego sto ces ti ikada znati!"

Ali ne mocna kao "jao sto je frizura mocna!" mocno, nego mocna kao kraljevi iz Tolkinovih prica...

Stigle cokoladice...

Jeeej... :) juce su nam stigle cokoladice sa Radio As-a koje smo u firmi osvojili ili dobili kako god hocete... Nisam se ranije pohvalio jer su mi bila puna usta cokolade, a ucili su me kad sam bio mali (ni onda nisam bio bas mali, jednom debeljko uvek debeljko, al sam bio mlad) da nije lepo da se prica punim ustima... heheheheh  

Hvala vam... I dalje vas slusamo, nismo mi to samo zbog cokolade... :)

Inace, sad kad smo vec kod toga... Pitanje za sve vas koji slucajno ili namerno procitate ovaj post ... koju muziku vi slusate? Imate li omiljenu radio stanicu? Neku preporuku mozda?

Ja recimo, u svoje slobodno vreme a i na poslu slusam Radio As, ali isto tako volim da slusam direkt preko neta stanice sa sajta www.di.fm  ... Oni pustaju uglavnom elektronsku muziku malo brzeg ritma... ono sto je dobro kod njih je sto mozete izabrati da slusate muziku na 32k sto znaci da i pored "streamovanja" mozete da se koristite netom bez posledica po brzinu (za one koji imaju 1 Mbit/s ili manje) kao i da ne slusate online radio.... imaju preko 10 svojih radio stanica organizovanih po zanrovima pesama koje pustaju... i besplatno je... ima varijanta koja se placa pa onda nemate reklame... ali interesantno je to sto ni ne primetite reklame jer se pojavljuju na svakih pola sata-sat ili tako nesto i traju minut dva maximum... :)

Odoh da radim nesto... cujemo se

Jos jedan od onih dana....

Vikend je bio odlican. Stvarno tako dobar da ga covek pozeli svaki put, pa zato nisam ni pisao za vikend... Medjutim danas je sasvim druga prica... nije mi bio bas jako los dan, ali mi se nakupilo mnogo malih stvari odjednom i danas mi je jos jedan od onih dana...

Jos jedan od onih dana kada pozelite da niste ustali iz kreveta... jedan od onih kada se zapitate "ima li jos sta?".... od onih kada ste tuzni i nervozni u isto vreme...

Dan grozan kao i vreme napolju... tako da danas nista vise osim ovoga necu napisati....