Stvarno volim da citam knjige, i rado to cinim kad god mi se ukaze prilika, medjutim sa razvojem i napretkom racunara i racunarskih igrica postao sam prilicno "razmazen" i ulenjio sam se u pogledu citanja knjiga.
Pre neki dan, supruga koja inace isto toliko voli da cita, mi je ukratko prepricala neku knjigu koju je zavrsila taj dan, i mene je nekako ponelo to njeno ushicenje da se prisetim knjiga i pisaca koje sam ranije citao sa odusevljenjem.
Sklopom okolnosti sam se nasao u biblioteci praveci joj drustvo dok je vracala svoje knjige i uzimala druge. Pozeleo sam da pregledam sta imaju od knjiga i zanra koji ja volim da citam, pa sam pogledom preleteo policu sa fantastikom i u paznju mi je privukla jedna knjiga zbog slike na koricama (znam, znam... ne sudi knjigu po koricama- ali nisam se pokajao)...
Na slici je bio nacrtan neki predmet slican kompasu i to me je podestilo na film "Zlatni kompas" koji sam gledao i koji se zavrsio kao da nije zavrsen, odnosno kao da se ocekuje nastavak, ali taj nastavak nije izasao vec godinama. Crv sumnje je proradio u meni i uzeo sam je u ruke, pogledao kratak sadrzaj ("trejler".. hehe ) na poledjini i zakljucio da sam imao dobar predosecaj.
Knjiga se zove Severna Svetlost a film snimljen po njoj zove se Zlatni Kompas. Knjiga i pisac su pokupili mnoge nagrade ali se takodje podigla velika prasina oko njih, koja se prostire sve do zvanicne Crkve, koja je knjigu navodno ( jos nisam istrazio sve do detalja) proglasila neprimerenom i ateistickom.
Meni licno se (za sada sam procitao dve od tri knjige, cekam sledecu radnu nedelju da odem i uzmem trecu knjigu) knjige svidjaju, kao i nacin pisanja, i nemam problema sa tim sto je knjiga zaista pomalo ateisticka i anti-hriscanska.
Zasto? Pa vrlo je jednostavno zapravo... Moja vera, da, ja verujem u boga (koliko god da to nije IN) se zasniva na veri a ne na dokazima i ne vidim kako jedna knjiga moze da "dokaze" bilo sta sto ce mi poljuljati veru... To je plod necije maste, fantastika... da to se isto moze reci i za veru.. Dakle, ravnopravno je i samo je na meni da odlucim u koje cu da verujem. Posto sam (tako smatram) sposoban da odlucim sam svojom glavom, ne vidim opasnost i razlog za dizanje tolike buke oko toga. Mada mogu da razumem ponasanje imajuci u vidu kako se institucija crkve ponasala u prethodnim vremenima, kad su spaljivali vestice, ubijali citave nacije radi sirenja bozije reci.. Mogu da razumem ali ne smatram ispravnim.
Sve je to zona o kojoj moze da se raspravlja u nedogled... Zasto? Pa zato sto ni jedna ni druga strana nemaju prave dokaze onoga sto propovedaju i svaka se bori na svoj nacin da zadrzi ono malo ljudi koji veruju u njihov rezon...
Isto tako verujem u vanzemaljce ( inteligentan oblik zivota pored nas u svemiru) iako za to nisam video niti jedan jedini oblik dokaza, iako je to protivno crkvenim verovanjima a verujem u boga...
Glupost? Mislim da nije...Svemir je ogroman, proteze se nekih 13,7 milijardi svetlosnih godina (koliko sam uspeo da saznam na googlu) a to je stvarno veliko (1 svetlosna godina je mera za daljinu- odnosno daljina koju svetlost predje za jednu godinu, a ako znamo da svetlost putuje brzinom od priblizno 300.000 Km/h, nije tesko izracunati koliko je to veliko u kilometrima ali bi dobili cifru koju ne bi umeli da izgovorimo a jos manje da zamislimo)
Podatak: Obim zemaljske kugle je oko 40.000 km, dakle svetlost moze da obidje nekoliko puta oko nase zemlje za jednu sekundu, dok nama treba autom nekoliko sati do najblizeg mora kad idemo na letovanje...Pa sad pokusajte da zamislite koliko daleko je svetlost stigla za 13 milijardi godina.. hehehe.. ne mozete, niko ne moze...A i to je samo podatak astronoma direktno povezan za napredak tehnologije, odnosno kvaliteta teleskopa kojima raspolazemo, tako da ta informacija nije konacna.
Imajuci to u vidu, matematicki izrazeno, sanse da se zivot desio samo na Zemlji je izuzetno mala. Naravno nema nikakvih dokaza za to osim matematike, kao ni za suprotno misljenje. Da li se ovo kosi sa mojim veovanjem u boga? Da, ali samo sa zvanicnim ucenjem Crkve, da je Bog stvorio Zemlju, pa Adama i Evu... Biblija je puna metafora, i ja sam ubedjen da je Bog kao Bog ustvari usadio u svako zivo bice iskru zivota i u svaki zivi organizam zelju za borbom da taj zivot odrzi i zadrzi. Zato zivot buja na Zemlji na mestim na kojima zdravim razumom nikad ne bi ocekivali da postoji zivot. Ali zivot postoji, svugde, na velikim okeanskim dubinama gde nema svetlosti ni toliko kiseonika, u vulkanima gde su temperature veoma visoke, u sredinama koje su za coveka smrtonosne (NASA je otkrila zivot u jezeru koje je zasiceno arsenikom)... Ta iskra zelje za zivotom, to je Bog po meni i tvrditi da Bog ne postoji je isto sto i tvrditi da ne postoji zivot na planeti Zemlji, tvrditi da mi nismo zivi i tvrditi da niko od nas ne bi grcevito pokusavao da ostane ziv ako bi se nasao u zivotnoj opasnosti (pravi apsurd). I tom logikom se povodim kada tvrdim da postoji zivot van planete Zemlje. Zato ni jedna knjiga ne moze da mi kaze da bog ne postoji. Zato mislim da je glupavo dizati buku i prasinu oko jedne knjige koja je odlicna i zanimljiva (meni)...
Sad sam udavio poprilicno sa pisanjem, prestacu iako bih mogao da pisem jos mnogo jer sam se prilicno "popalio" na ovu temu.
Pozdrav do sledeceg udavljivanja...
No comments:
Post a Comment