UZAS! drugi deo....

Sreca pa je samo naslov takav, ljudi moji kakvo olaksanje... No, da krenem iz pocetka...

15:00h Ja sam jos uvek na poslu, sreca pa sam prestao da grickam nokte jer bi sada vec bio "totales" bez noktiju i polovine prstiju... Kazaljka koja pokazuje sekunde na zidnom satu k'o da stoji, a minuti prolaze sporo kao sati... Nervoza samo "kuva u meni"... "Sta ako mi je pukla cev u zidu?" "Lele, raskopace mi kupatilo skroz naskroz", "Ko ce to da plati?" pitanja su mi se samo gomilala u glavi i sludjivala me.

15:20h Jos samo 10 minuta, i idem da se suocim sa puknutom cevi i nadrndanim komsinicama... Pre ovog posla sam radio kao postar i za tih 3 godine sam uspeo da naucim kako se ljudi ponasaju i kako reaguju i generalno da ih malo bolje "citam".. Vrlo dobro sam znao da su moje nove, drage komshinke, od onih koje gundjaju u redovima u marketu, koje se svadjaju na salterima.. Znate tu sortu, zar ne?

15:25h Sad vec kopam nogama, ide mi se a istovremeno mi se i ne ide kuci, nekako duboko u sebi ni ne zelim da saznam, samo zelim da svane novi dan... Da sve ovo bude iza mene i da pokusam da zaboravim da se i desilo...

15:35h Na putu do kuce mi zazvonio telefon... Pogledao sam... Danijela... huh.. "Reci amore, sta se desava?" rekao sam joj tiho da ne izazivam mnogo losu srecu.. "E, ajd svrati usput kupi 'leba i pavlaku " rece ona... doslo mi je da se smejem, presekao sam se a nije jos uvek nista strasno... moglo je da bude i gore....

15:45h Sada sam na 10 minuta do stana, koraci su mi postali duzi i koracao sam brze... Ponovo telefon... Znao sam da sada ne moze biti dobro... "Molim?" ... "Dosla je komsinka od dole, mnogo je nervozna i galamila je i zahtevala je da udje u stan, nije htela da te ceka" rece mi Daca.. ja prso.. Poubijacu ih kad stigem, ima Jabukovac da napravim po celoj zgradi... "Stizem za par minuta, strpi se" rekao sam joj i prekinuo vezu...

16:00h Usao sam u stan ocekivajuci odbor za docek, nakostresio sam se kao macka i spremio pricu da se svadjam... Ali na svu srecu sacekala me je samo moja zena, moja ljubav i uteha... Malo sam se smirio i odahnuo, poceo sam da se presvlacim kad mi je rekla ostatak price.. Poenta je bila da treba da sidjem kod komsinke da se dogovorimo..

Silazio sam lagano, u mraku, nisam hteo da palim ni svetlo na hodniku, otkud znam, nije mi se palilo... Pokucao sam i cekao.. Otvorila mi je starija gospodja (kao sto sam i pretpostavio) i s vrata pocela da vice, galami, ZAHTEVA, ni dobar dan (ko sto sam i pretpostavio)... Mislim, sta reci... sve se zavrsilo tako da sam joj rekao "gospodjo ako ne snizite malo glas ja odoh, meni je suv stan i kupatilo, a vi vidite sta cete." Smirila se i onda smo poceli malo konstruktivnije da pricamo.. Uglavnom, iz iskustva znam da je u takvim slucajevima najbolje ne rasplamsavati njihov bes nego im pomalo popustati i pricati kao da ih razumete... Sada je vec bila sasvim mirna i normalno smo razgovarali i resili da ona pozove majstora i da jer je znala nekog a ja siroma ni vodoinstalatera ne znam... Dosli su momci, svaka im cast, za manje od 15 minuta.. pogledali njen stan, videli da problem postoji, pa smo krenuli gore, ka stanu koji sa ponosom zovem svojim iako sam samo bedni podstanar bez gazde.. E tu se opet javio onaj uzas.. "Joj sta ce mi pronaci sada?" ... Usli su u kupatilo, pogledali ispod lavaboa, nista... dobro je... idemo dalje.. pogledali su iza wc solje.. nista... nisam znao da li da se radujem ili da idem da skinem i prepravim strik za ves.. mozda nije nista a mozda je pukla cev u zidu, a onda sledi kopanje i rovarenje i ko zna koliko dugo majstori u stanu.. onda su otvorili na zidu vrata koja poseduje svaki stan i koja vode do centralne, vertikalne instalacije koja ide do vrha zgrade... "Mmmmhhhmmm, aha... da.... da.. vidim.. da, tu je pukla cev.." rece majstor kao da je to sitnica... Mozda njemu, on to vidja svaki dan... meni je to trosak koji mi ne treba... "U redu, idemo gore" rece majstor... "Moolim?... Gde gore?" upitao sam sada vec JAAAKOOO zbunjen.. " Pa gore je kvar, u stanu iznad vas" rekao je moj najbolji drug, moj idol, majstor koji mi je spasio budjelar ovog puta... "Da li bi bilo previse gej da ga sada zagrlim?" zapitao sam se.. "Da, bilo bi" ...Odmah sam si i odgovorio.. "Moze rakijica majstori? Kafica?" Ponudio sam ih sada vec pomalo orgazmican, BAS mi je prijalo to sto kvar nije kod mene nego je to sada neciji tudj problem...

Svaka im cast... Momci su otisli gore, pricali sa vlasnikom stana, otisli po cevke, vratili se i opravili nevolju u roku od pola sata... A ja.. he he he.. A ja sam pobedonosno sisao jedan sprat nize.. Upalio sam svetlo u hodniku i hodao lagano da se cuje svaki korak.. Disao sam duboko, pobedonosno..."Sada mi ne moze nista ta, ta.... ma uh... Daj da zavrsim ovo, ne zelim da je gledam danas vise.. Pokucao sam... Otvorila je i video sam da se oseca isto kao i ja.. Pobednicki.. Cekala je da joj se izvinim, da bude pokunjen sa podvijenim repom.. "Eto, komsinka, gotovo je" rekao sam joj.. " Eto, lepo sam rekla da je kod tebe bio kvar" rekla je glasom koji ja ne umem bas lepo da opisem.. "Ne, kvar je bio u stanu iznad mene" rekao sam i cekao.. Cutali smo tako cini mi se pola sata, ali zapravo je bilo svega pola sekunde... Pocela je da se pravda.. Nije mi vise bilo interesantno, nije mi bilo do likovanja.. samo sam zeleo da se vratim u stan, da zapalim cigaretu i da srknem gutljaj kafe koju mi je moja draga skuvala...Okrenuo sam se i otisao.

Problem resen, ja istraumiran posteno, komsiji opravljena cevka... hihihihihi, niko ne spominje ko ce komsinki da kreci kupatilo, al pravo da vam kazem nije me ni briga, nije zasluzila ni da se zabrinem...

Odoh da pijem kafu prijatelji moji.. Cujemo se.. Pardon, citamo se... :)