Kisa pada, vreme je sumorno i setih se ranih skolskih dana... Setih se osnovne skole... Mog nastavnika srpskog jezika...Uh, imao je cudne tehnike da nas natera da naucimo ono sto je zeleo... Uvek je nalazio neki izgovor da nas kazni da ucimo na pamet neku pesmicu ili nesto drugo.. Da, ja sam to shvatao kao kaznu ali nesvesno sam napredovao i poboljsavao svoj kapacitet za pamcenje.
Taj nastavnik mi je predavao od petog do osmog razreda osnovne skole, i otprilike pred kraj osmog razreda, smem reci prilicno samouvereno da sam znao pola narodne knjizevnosti napamet... Nisam ni ja bio cvecka... Nije on mene mrzeo :) hehehe...
Poenta svega je bila u tome, a to sam tek kasnije shvatio, da je on mene naterao da razvijem "sposobnost" brzog pamcenja... O cemu se radi? Pa kada naucite toliko narodnih pesama napamet i kada vas neko 4 godine mentalno "zlostavlja" vas mozak se prilagodi... Ja sam tada bio u stanju da procitam strip i da znam da ponovim od prve do zadnje reci ceo strip nakon samo jednog citanja... Ili bilo koji drugi tekst... Bilo mi je dovoljno samo jednom da procitam...
Ucenje? Nakon toga? Pffff, decija igra... mogao sam da zapamtim po tri lekcije od reci do reci za jedan dan... Da li mi se isplatilo? Nije! Zamrzeo sam skolu i ucenje... U srednjoj sam bio trojkas... Pipnuo knjigu nisam tokom srednje skole... Znao sam samo ono sto su nam pricali na casu..
Da li je to efektan nacin za ucenje? DA!
Da li je to dobar nacin, onaj "pravi"? Ne znam.... da li ste mazohista?
Dodatak...tek sada shvatam koliko je mocna izreka " ja sam sinko zaboravio vise nego sto ces ti ikada znati!"
Ali ne mocna kao "jao sto je frizura mocna!" mocno, nego mocna kao kraljevi iz Tolkinovih prica...
No comments:
Post a Comment