Nedeljno popodne

Vrtim ovih dana blogove, citam i razmisljam se... Svi, moram reci MI, pisemo neke crne teme, kukamo kako nema srece, nade ni buducnosti... Ali sam siguran da nam svima prija nedeljno popodne, kada mozemo da se opustimo i uzivamo do mile volje (osim onih koji moraju da rade).

Budjenje- neobavezno, kad bude bice.... Jutarnja kafica- zena skuvala, a ja je srchem jos onako krmeljav i oteknut od spavanja.... lagano budjenje, umivanje, pranje zubova... Sve je usporeno, danas nema takmicenja sa samim sobom, nedelja je, laganica...

Rucak se krchka, zena vrednija od mene... stan mirise sto na klopu sto na opustenciju, ne znam da li ste primetili i vazduh nedeljom drugacije mirise, sve se menja, barem kod mene, od metabolizma pa do ponasanja...

I onda stize to famozno nedeljno popodne koje ne bih menjao ni za sta na svetu... Plandovanje 100 na sat... Pun stomak, varim jos... tv nesto mrmlja ali kao da ga ni ne cujem... Nakon napornih pet radnih dana i subote koja proleti nedelja mi dodje kao melem na ranu...

Nedeljom zaboravim sve sto sam kukao na blogu prethodnih pet dana, nedeljom zaboravim da je sutra ponedeljak i da sve krece iz pocetka... nedeljom zaboravim na obaveze, ovo je dan za mene i ono sto meni prija...

Nema ovakve nedelje nigde u svetu, ovakva nedelja je samo ovde kod nas.... Nedelja prosarana mirisom jutarnje kafice, domace supice, i kuliranja popodne.... Nedeljno popodne me uvek vraca u neka bolja i lepsa vremena kad sam imao manje briga i kad su drugi brinuli o meni...

Volim nedeljno popodne i da se ja pitam jednom godisnje bi se slavio taj predivni osecaj nedeljnog popodneva... U subotu naravno, da se ne pokvari nedeljno popodne na slavlje :)