Sto kaze gdja Mahlat , da odem ili da ostanem u drugom stanju... Nisam siguran na sta je ona tacno mislila... Ali ja to vidim ovako, da odem i pokusam da promenim zivot ili da ostanem ovde gde me, da izvine ovo dete, sve jebe u zdrav mozak...
Recimo da dobijete poslovnu ponudu, dovoljno dobru da o njoj razmisljate, ali da je posao u drugoj drzavi, impulsivno cete odgovoriti "ma sutra bi se spakovao i otisao", nazalost nije bas sve tako jednostavno i to shvatate par minuta kasnije...
Izmedju ostalog shvatite da i u drugoj drzavi nije bas samo med i mleko, i oni tamo moraju da zarade za zivot, nema sedis i pare padaju sa neba. Ali hajd da uzmemo kao konstantu da vi volite da radite i da ste spremni da radite naporno kao "zapadnjaci" koji su odgajani tako.
Shvatite, narocito ako gazite tridesetu ili vise, da sve sto ste radili i sve za sta ste se borili ostavljate iza sebe... (mada ako je vec doslo do toga da zelite da odete onda verovatno ne ostavljate iza sebe nista mnogo vazno, veliko i neoprostivo), no svejedno, ni onda nije bas lako preci preko toga.
Pa onda pomislite "i, kad odem sta onda?", osim ako nemate bas mnogo srece pa se vas buduci poslodavac pobrine za to, morate obezbediti smestaj, hranu i ostale sitnice dok ne "legne" prva plata... Nov grad, nova drzava da budem precizniji, drugaciji zakoni, drugacije navike, drugacija pravila, nema vise ne radis nista, zaradis 10.000 din potrosis 25.000 din odakle ti onih 15.000 din nemas pojma...
Ali recimo da smo sve resili sa sobom, koliko je pametno ustvari otici negde u strani svet? Po mom misljenju.... vrlo pametno... Trideset godina zivim u Srbiji, u Subotici i za ovih trideset godina niti jednom se nije desilo da su stvari posle na bolje, pa nekako poucen tim iskustvom pocinjem da sumnjam da ce ikad i krenuti na bolje. Znam ja da ni "preko" nije savrseno, ali znam da je bolje, znam da su neke fundamentalne stvari resene koje kod nas jos nisu i ko zna kad ce biti...
Znam da cu moci da zaradim dovoljno da mogu da priustim meni i mojoj zeni vise od pukog prezivljavanja i sastavljanja kraja sa krajem. Nadam se da cu moci da obezbedim barem nekakvu buducnost jer ne zelim da prihvatim da je ovo maksimum koji sam ja zasluzio u zivotu bez obzira koliko se trudio i pokusavao.
Jednostavno odbijam da prihvatim da je u redu da me rodjena drzava reketira sa tv pretplatama, porezima na mobilne i sa jos milion drugih gluposti... HEJ! moja rodjena drzava se ponasa kao da mi zeli zlo i kao da joj nisam ni malo vazan... Pa onda recite mi, zasto bi takva drzava meni bila vazna??? ZASTO? Cemu da se mlad bracni par kao, nas dvoje recimo, nada u zivotu?? CEMU? Da se nadamo da cemo kupiti svoj stan? Hahaha ni u ludilu.. Da se nadamo da cemo imati dovoljno da prehranimo decu i da ih skolujemo? Da, mozemo samo da se nadamo!
Gledam druge bracne parove u prodavnicama sa decom pa kad na kasi otac ili majka kazu detetu da ne mogu da mu kupe slatkis, srce mi se stegne od same pomisli da cu ja jednom morati to da kazem svom detetu... NECU!!! NE ZELIM DA TO PRIHVATIM KAO STVARNOST!!!
Da li je pametno otici odavde? Da! Otici sto dalje!
Nemojte me pogresno razumeti...Ja ne bih nikad otisao iz ove drzave...Subotica je moj grad i ja volim ziveti ovde... Ali kada sa jedne strane imate cistu egzistenciju a sa druge strane ljubav prema gradu i mestu u kom zivite, tu nema sta da se razmislja ustvari. Da su stvari drugacije, da mladi bracni parovi mogu da zarade sebi dovoljno novca da mogu da obezbede normalan zivot sebi i svojoj deci, da drzava ne uzima harac na sve i svasta, da su zakoni jednaki za sve i tacka, a ne... za neke malo jednakijijijiji... Sve bi bilo drugacije.
Ovako... videcemo....
7 comments:
Lopovska drzava. Ako , i kad se nesto promeni, bicemo poprilicno matori za uzivanje u tome.
Pali napolje ako ikako mozes.
Balkanska pustara i mentalitet ce te uvek cekati, ako odlucis da se vratis.
Radim na odlasku odavde, i veruj mi ne bih se okrenuo, ako mi se ukaze prilika za odlazak i zaradu.
Vec smo u ozbiljnim godinama, tim tridesetim, pa nema mnogo vrdanja.
Balkan ce uvek biti Balkan.
Cujem te brate! :) (ovo sam ukrao iz nekog filma, ne znam iz kog)
ma ima ovde buducnosti, ali za neke druge ljude, cini mi se, koje ja cak i ne poznajem...bio sam letos malo vani, disao cistog vazduha, u malom selu na vrhu brda i zamislio sebe tamo i sve isplanirao, samo cutim, znas onu, "da se ne izjalovi"...put pod noge i begaj, sto kaze moja baka, bega ko svila (zena shila ceo zivot) :)))
Vrlo je tuzno sto mladi ljudi odlaze iz rodjene zemlje u potrazi za boljim zivotom!!!
Otići negde je vrlo hrabro, ali kada vidim da odlaze lekari specijalisti onda je sve jasno!!!! Ugasite svetlo kada izlazite iz ove zemlje!
Apsolutno se slažem sa tvojom konstatacijom. Ukoliko imas kuda, nemoj se ni okrenuti. Želim ti puno sreće i uspeha u tome.
Pitanje je trenutka kada ću i ja to prelomiti u sebi.
Mislim da je poprilično davno još trebalo da se ode iz ove zemlje. Ovde po meni vise nema nikakvog smisla živeti, a o nalaženju posla i da ne pričam.
Post a Comment